С И Н Д И К A Л Н А   О Р Г А Н И З А Ц И Ј А
EЛЕКТРО-БИЈЕЉИНА

+387 65 002 003 (218)
sindikat@elektrobijeljina.com
×

О протестима који су обиљежили усвајање овог закона, те о његовим манама и предностима разговарамо са Обрадом Белензадом, предсједником Конфедерације синдиката.



Према новом Закону о раду, статус репрезентативности добили су сви синдикати у које је учлањено пет посто од укупног броја запослених. Ранији праг је износио 20 посто, а прелазио га је само Савез синдиката РС-а. На овај начин је и Конфедерација синдиката добила право учешћа у социјалном дијалогу и чланству у Економско-социјалном вијећу РС-а. О протестима који су обиљежили усвајање овог закона, те о његовим манама и предностима разговарамо са Обрадом Белензадом, предсједником Конфедерације синдиката.

Савез синдиката РС је одбио учествовати у доношењу новог закона о раду, али ви нисте. Зашто?

Захтјеви који су ишли према Влади РС од стране Монетарног фонда и послодаваца пријетили су да потпуно угрозе радничка права. Сматрали смо да је једини исправан пут било преговарати и кроз преговоре доћи до бољег закона. Надам се да смо у томе и успјели.

Доношење новог закона о раду обиљежили су протести радника и Савеза синдиката, на челу са Ранком Мишић. Још је живо у сјећању изношење предсједнице Синдиката из НСРС, како то коментаришете?

Волио бих да се све то није десило. Мислим да нам то није требало. Показала се једна негативност, једна ружна слика је отишла у свијет. Ипак је ријеч о предсједници Синдиката, жени. Али опет, с друге стране, нико нема право ометати рад Скупштине, па је преостало или да се сједница прекине или да госпођа Мишић буде удаљена. Било јој је омогућено да се обрати посланицима и да говори. Зашто је одлучила одмах да говори, а не да сачека свој ред, не знам, то треба питати њу.

Зашто се нисте придружили протесту, зар су ваши ставови толико различити?

Не мислим да се наши ставови битно разликују. Заправо, разликује се наш приступ. Савез синдиката је одбијао преговарати око закона, сматрајући да могу постићи да се закон уопште не доносе. Ми смо, с друге стране, хтјели учествовати у преговорима, јер Влада је предлагач закона и ми можемо бити против рјешења, али не смијемо одбити преговоре. Закон је донесен и у Федерацији, Србији и Хрватској. Њихови синдикати су преговарали и након што им ставови нису прихваћени, они су изашли на улицу. То није спорно, али барем су покушали добити бољи закон. Међутим, Савез синдиката то није учинио, а да су учествовали у преговорима, вјерујем да бисмо добили још бољи закон или на крају заједно изашли на улицу.

Зашто су по вама онда одржани протести?

И данас то покушавам схватити. Не учествовати у преговорима, па онда правити оно што се правило, није било потребно. Понекад имам осјећај да су се колеге из Савеза синдиката бојале да ће Влада прихватити њихове амандмане, па неће имати разлога да праве протесте. Вјероватно су они у својим главама замислили да тако мора бити или су са неким договорили да протесте морају одржати. Опет, са друге стране, Савез синдиката је увијек подржавао Владу и сада одједном неће да разговарају, иду на протесте. Што је још горе, они су тек у понедељак, на дан одржавања сједнице НСРС, донијели амандмане. Пуно се ту ствари не уклапа.

Многи сматрају да ново законско рјешење радницима још више ускраћује права. Какво је ваше мишљење, обзиром да су неки ваши захтјеви усвојени? 

Усвојено је право на минули рад, плаћену паузу и годишњи одмор. И регрес је остао, али тек ће се кроз колективни уговор видјети колика је његова висина. Такође, отпремнина је смањена. Сматрам да је то урађено више због јавног сектора, односно буџетских корисника како би се избјегле досадашње ситуације да након четири године рада у Парламенту БиХ слиједи отпремнина од 30 хиљада марака. То у производњи никада нисмо имали, тако да су оваквим законским рјешењем оштећена права радника у јавном сектору. Што се тиче обрачуна плата, дефинисано је да учинак утиче на износ плате, али учинак је и прије утицао на износ плате. У производњи је барем тако увијек било. Ми се боримо да радник има посао, да зарађује, а не да само прима плату.


Значи колективно преговарање није упитно?

Често се ових дана у јавности могло чути да колективног преговарања више неће бити, али то није тачно. Биће само већа озбиљност у преговорима, мораћемо аргументима доказивати зашто тражимо више или мање. 

Да ли је овај Закон барем у нечему бољи од претходног?

Још није објављен, па не бих унапријед да говорим. Ипак, могу рећи да је један дио из Општег колективног уговора прешао у нови закон, па је у том дијелу закон доста реалнији. 

У новом закону доминира уговор на одређено вријеме који постаје пракса, за разлику од ранијег, гдје је постојао и уговор на неодређено вријеме. Значи ли да по новом закону државни службеници више нису заштићени као '"бијели медвједи"?

Тај дио закона је остао скоро исти, осим што одређено вријеме у уговору сада може трајати и дуже од двије године. Е сада, ту је евидентан други проблем, а то је да човјек који ради на одређено не може остварити право на кредит. То ћемо некако морати рјешавати.

С друге стране, отвара ли уговор на одређено вријеме и могућност безразложног отпуштања и запошљавања по страначкој или родбинској линији?

Тачно, овај проблем се може јавити у јавном и државном сектору. Покушаћемо кроз колективни уговор да спријечимо овакве ствари, по систему који се примјењује у Норвешкој и Шведској, а то је да онај који је први дошао у фирму, из ње задњи иде. То заправо значи да ако на истом радном мјесту један радник ради 20 година, а други пет, на послу би требао остати онај са више година стажа.

Сви се слажу да положај радника никада није био лошији. Може ли нам бити боље? Да ли сте оптимиста?

Ја сам по природи оптимиста и увијек се надам бољем и борим се да буде боље. Међутим, времена су тешка, раднику никада није било горе, а све док радник не буде могао да живи од своје плате, све ово је само празна прича.

Преузето: Бука

Чланови Синдиката имају могућност куповине на рате.
Молба за исплату једнократне новчане помоћи.
Молба за кориштење синдикалног аута за превоз радника
Документи који су неопходни за функционисање синдикалне организације.
Синдикална организација "Електро-Бијељина" © 2018
Powered by limun.co